La Sylphide — sajt baletske škole iz Novog Sada na srpskom, engleskom i ruskom

Baletska škola Dobrile Novkov „La Sylphide" radi u Novom Sadu od 1991. godine, u sali u Svetozara Miletića 47, u strogom centru grada. Škola sebe predstavlja kao prvu privatnu baletsku školu u Novom Sadu; po njenim podacima kroz nju je prošlo više od hiljadu učenika, a učenici su izveli dvadeset pet predstava.

Program je klasičan balet po nastavnom planu Akademije Vaganove, od najmlađih naviše: predškolske grupe od tri i četiri godine, klasična tehnika od pete, osnovna škola klasičnog baleta od devete godine sa verifikovanim svedočanstvom na kraju, i priprema za prijemni u srednjoj baletskoj školi. Uz to rade tri grupe za odrasle — dve početne i jedna napredna — i individualne vežbe usavršavanja za sve uzraste.

Školu je osnovala Dobrila Novkov: balerina i solistkinja Baleta Srpskog narodnog pozorišta, pedagog školovan na Akademiji Vaganove u Sankt Peterburgu, šef Baleta SNP u dve sezone. Vodila ju je više od tri decenije i o tom radu napisala knjigu „Sve moje vile". Grupe najmlađih i odraslih danas vodi Sonja Hrnjaković, nastavnica baleta, u školi od 2020. godine.

Dakle: škola sa istorijom, arhivom i jasnim programom. I sajt koji od svega toga nije pokazivao skoro ništa.

Sadržaj je razdvojen po tome šta posetilac traži, a ne po tome kako je nekada bio složen. Naslovna daje ono što se najčešće pita — ko, gde, od kada, za koji uzrast i kako se prijaviti — pa razgranava dalje.

• Programi: balet za decu i balet za odrasle, svaka sa svojim uzrastima, grupama i pitanjima koja ta publika stvarno postavlja.
• Škola i metod: strana o školi i posebna strana o metodi Vaganove.
• Osnivačica: biografija i strana o knjizi „Sve moje vile".
• Arhiva: foto galerija sa filterima i video strana sa snimcima predstava.
• Radnja: kontakt i upis, dve strane koje vode na istu formu.

Roditelj i odrasli polaznik ne traže isto i ne ulaze na isti način. Roditelj traži uzrast, svedočanstvo i šta dete od toga ima; odrasli traže termin, da li je kasno da se počne i da li mora na scenu. Zato dve strane, a ne jedna sa dva pasusa.

Sve na kraju vodi u jedno mesto: stranu za upis. Na sajtu nema korpe, nema plaćanja i nema zakazivanja po satu — ima prijava posle koje se škola javi telefonom. Tako škola i radi, pa je tako i na sajtu.

Sajt ima englesku i rusku verziju, dostupne iz zaglavlja svake strane. Engleski zato što se za baletsku školu u centru Novog Sada raspituju i ljudi koji ne govore srpski; ruski zato što je metoda po kojoj škola radi ruska, pa toj publici jedna reč kaže tačno ono što traži.

Odluka je bila da to ne budu tri odvojena sajta koja treba održavati tri puta. Engleska i ruska strana su celovite ulazne strane: programi, metoda, šta treba znati pre prvog časa, kontakt i ista prijavna forma. Zajednički delovi — navigacija, podnožje, poruke forme, potvrde i greške — idu kroz jednostavnu funkciju za prevod, tako da se tekst piše jednom po jeziku, a ne prepisuje po stranama.

Pretraživačima je odnos između verzija naznačen kroz hreflang oznake za sr-Latn, en i ru, sa x-default koji vodi na srpsku verziju. To je detalj koji se lako preskoči, a bez njega Google ume da posetiocu iz Srbije ponudi englesku stranu, ili obratno.

Ćirilica je zahtevala i tehnički potez: fontovi su samostalno hostovani i isečeni na tri podskupa — latinicu, proširenu latinicu i ćirilicu — da ruska strana ne bi ostala bez svojih slova, a srpska ne bi vukla ćirilične znakove koji joj ne trebaju.

Sajt su obične strane u PHP-u sa zajedničkim zaglavljem, podnožjem i konfiguracijom kroz include. Nema baze podataka, nema administracije, nema dodataka. Sadržaj je u fajlovima, a fajlovi su ono što se prekopira i preseli za minut.

Kod je napisan tako da radi i na PHP-u 7.4 i na 8.3, jer klijentov deljeni hosting nije uvek na najnovijoj verziji, a sajt ne sme da padne zato što je provajder prebacio verziju preko noći. Jedna konfiguraciona datoteka prepoznaje na kom se hostu izvršava i prema tome bira osnovnu adresu, primaoca prijava i da li se strana uopšte sme indeksirati — tako da probna verzija nikada ne može slučajno da završi u pretrazi umesto prave.

Vizuelno je sve svedeno na tri stvari: belu podlogu, mastilo i bordo. Bez zaobljenih uglova, sa tankim linijama umesto senki, jedan naglašeni poziv na akciju po strani. Dva fonta, oba samostalno hostovana, bez ijednog poziva ka tuđem serveru za tipografiju.

Sajt ima i svetlu i tamnu temu; izbor se pamti u brauzeru i primenjuje pre nego što se strana iscrta, pa nema onog kratkog belog bleska pri učitavanju. U tamnoj temi bordo nije isti u tekstu i u punim površinama — to su dve odvojene vrednosti u stilovima, jer bi ista boja u oba slučaja pala ispod praga čitljivosti. Sitnica koja se ne primeti dok se ne uradi pogrešno.

Ovo je deo posla koji klijent ne vidi, a koji najlakše sruši sajt koji je godinama rangirao.

Prvo je napravljena puna rezervna kopija zatečenog stanja: kompletan sadržaj naloga i izvoz baze starog WordPress-a. Sajt je preuzet preko FTP-a, bez SSH pristupa, pa je baza izvezena privremenim alatom sa jednokratnim ključem koji je odmah po preuzimanju uklonjen.

Nov sajt je postavljen u zaseban direktorijum pa preimenovan u jednom potezu, a stari WordPress je premešten van dohvata sajta i ostao netaknut kao rezerva. Ono što je moralo da preživi seobu — folder sa slikama iz svih ranijih godina i direktorijum za potvrdu sertifikata — vraćeno je nazad, tako da sve stare adrese fotografija i dalje rade.

Preusmerenja su rešena u jednom skoku: sa adrese bez www i sa HTTP-a odmah na konačnu adresu, bez lanca koji Google broji kao gubitak. Stare WordPress putanje koje su vodile na sadržaj zadržane su i pokazuju na nove strane, a tehničke adrese koje su ostale iza platforme jasno se prijavljuju kao trajno uklonjene, umesto da vraćaju stranu greške ili prazan sadržaj.

Gde je bilo teško: hosting na kojem sajt stoji ima svoj keš ispred servera i on je posle prebacivanja i dalje služio stare strane. Provera običnim alatom sa komandne linije pokazivala je da izmena nije prošla, iako jeste — keš čuva odvojene verzije za zahteve sa kompresijom i bez nje, a pravi pregledač uvek traži onu sa kompresijom. Zaključak „izmena nije stigla" bio je pogrešan; posetioci su sve vreme videli novo. Otada se svaka provera radi onako kako stranu traži pravi pregledač, a ne golom komandom.

Sajt od četrnaest strana na tri jezika, na sopstvenom domenu, koji ne zavisi ni od jedne platforme. Nema pretplate, nema dodataka koji se raspadnu pri sledećem ažuriranju i nema administracije koju treba čuvati od upada — jer je nema.

Praktično, dan izgleda ovako: roditelj ili odrasli polaznik otvori stranu programa, popuni prijavu, i ona stiže na mejl škole sa uzrastom i željenim terminom već upisanim. Poziv nazad je jedini korak koji ostaje čoveku. Fotografije i snimci iz arhive su na jednom mestu, a ne raštrkani po društvenim mrežama.

Sadržaj se dopunjava kroz nas, po potrebi, sa rezervnom kopijom pre svake izmene. Škola koja menja tekst dva puta godišnje nema šta da radi sa administratorskim panelom osim da mu zaboravi lozinku.

Klijentov komentar posle isporuke bio je kratak: sajt je odličan, moderno i funkcionalno. Za sajt čiji je posao da nekoga dovede u salu, to je tačna mera.