Šta svaki poslovni sajt mora da sadrži

Prikažite registrovani naziv, sedište, matični broj, PIB i proverene kontakt podatke tamo gde to zahtevaju vaš pravni oblik, delatnost i način prodaje. Tačne obaveze se razlikuju, pa završni spisak proverite prema važećim pravilima i stručnom savetu. Jasni podaci u podnožju i na kontakt strani pomažu i kupcu da razume ko upravlja sajtom.

HTTPS je polazna osnova poslovnog sajta. Proverite i preusmerenje sa HTTP verzije, ažuriranja servera i aplikacije, validaciju formi, ograničene administrativne pristupe, bezbednosna zaglavlja i jasan kanal za prijavu greške. Sertifikat šifruje vezu, ali sam ne čini celu aplikaciju bezbednom.

Posetioci očekuju upotrebljiv mobilni raspored i brzo učitavanje na običnoj vezi. Stranica ne treba da skače tokom učitavanja, pravi horizontalni preliv ili skriva važan sadržaj iza animacije. Tačne dimenzije slika, prilagodljivi formati i odloženo učitavanje težih medija često donose najveći praktičan pomak.

Rano navedite ponudu, kome je namenjena i glavnu radnju. Svakoj važnoj usluzi dajte dovoljno prostora za odgovore na stvarna pitanja. Koristite relevantne radove, potvrđene izjave klijenata i autentične fotografije kada postoje. Svaka stranica treba da ponudi jasan sledeći korak, kao što su poziv, poruka, rezervacija ili pristupačna forma za upit.

Firma koja radi sa lokalnim kupcima treba dosledno da prikazuje stvarni naziv, adresu ili područje rada, telefon, radno vreme i sajt, uključujući Google profil preduzeća. Lokalne stranice imaju smisla samo kada nude korisne i istinite informacije za to područje. Ne izmišljajte kancelarije, reference ili lokalne rezultate.

Neophodno čuvanje podataka može da podrži osnovne funkcije, dok opcioni alati za analitiku i marketing traže odgovarajući pravni osnov i izbor posetioca. Obaveštenje o privatnosti treba da objasni koje podatke sajt prima, zašto ih obrađuje, koliko ih čuva i kome se korisnik obraća. Pravne obaveze proverite prema stvarnoj konfiguraciji sajta i poslovanju.

Potvrdite ko kontroliše domen, repozitorijum koda, hosting, analitiku i naloge trećih strana. Rezervne kopije treba da postoje van glavnog servera, obuhvate bazu i postavljene fajlove i budu proverene vraćanjem, a ne samo pretpostavkom. Primopredaja treba da objasni pristupe, ažuriranja, incidente i buduću promenu dobavljača.