FOX Models — sajt modelske agencije u tamnoj 3D izvedbi

FOX Models je modelska agencija iz Beograda. Vodi ženski i muški bord, skautira nova lica i plasira ih kod modnih kuća, magazina i brendova — od prvog test snimanja do kampanje. Posao agencije je da lice dovede pred naručioca koji bira, a sajt je prvo mesto gde taj naručilac gleda: otvori bord, prelista, zapamti dva imena i piše na booking.

Da odmah bude jasno čije je ovo: models1.svilenkovic.rs je naš poddomen i naš sopstveni projekat. Sajt je nastao kao predlog redizajna za agenciju, stoji živ na našem serveru i služi kao primer rada. Imena, mere i deo fotografija su demo sadržaj koji stoji na jednom mestu u kodu — pri prelasku na pravi domen agencije zamenjuje se podacima iz njene baze.

Zbog toga u tekstu ispod nema nijedne tvrdnje o posećenosti, upitima ili rezultatima kampanja. Ima samo onoga što se može otvoriti i proveriti: kako je sajt sklopljen, zašto je 3D scena tu gde jeste, gde je bilo teško i šta bi agencija dobila kada bi ga uzela na svoj domen.

Sajt modelske agencije je katalog ljudi. To zvuči kao obična galerija dok ne sednete da ga sklopite — onda ispadne da ima četiri zahteva koji se međusobno guraju:

• Fotografija je proizvod. Sve što stoji preko slike, seče je ili je razvlači radi protiv sajta. Kadriranje mora da bude tačno, na svim širinama, i za portret i za kvadrat.
• Bordovi se ne gledaju, oni se prelistavaju. Naručilac ne čita opise, on skenira lica i zaustavi se na jednom. Mreža mora da bude brza, a osnovni podaci moraju da budu na dohvat bez otvaranja profila.
• Svaki model je sopstvena strana. Booking se šalje sa jedne adrese koja se prosledi kolegi, otvori na telefonu i deli. Profil mora da ima svoj URL, svoj naslov i svoju sliku za pregled u porukama.
• Prijava novih lica je drugi tok posla. Skauting stiže od nepoznatih ljudi, sa telefona, sa dve do tri fotografije. To nije ista forma kao booking i ne sme da bude ista.

Uz to je stajao zahtev koji je ceo projekat gurnuo u 3D: agencija koja radi sa modnim kućama ne sme da ima sajt koji izgleda kao lokalni katalog. Prvi ekran mora da nosi utisak. Ali utisak koji jede fotografije ili blokira skrol je gori nego da ga nema — pa je scena morala da bude atmosfera iza sadržaja, ne prepreka ispred njega.

Scena je jedan fiksni sloj iza celog sadržaja naslovne. U njemu se vrti prsten od devet portreta, postavljenih u krug i okrenutih ka centru, uz polje od hiljadu osamsto tačaka koje daje dubinu. Kamera nije statična: kako skrolujete, ona se primiče prstenu i istovremeno se podiže, a prsten se spušta i ubrzava okret. Pomeranje miša naginje ceo sklop za nekoliko stepeni.

Ceo taj pokret vodi jedna vrednost — koliko ste procenata strane preskrolovali. Nema tajmera, nema animacije koja ide sama za sebe. Ako stanete, scena stane sa vama. Zbog toga ne postoji trenutak u kome sadržaj i pozadina rade dve različite stvari.

Detalj koji se ne primeti, a bez njega ceo efekat pada: fotografije se u 3D ne razvlače. Svaka tekstura se pri učitavanju iseče na odnos stranica ploče u prstenu, po istom principu po kome slika u mreži popunjava svoj okvir. Bez toga bi široka slika na uspravnoj ploči izgledala kao izobličeno lice, što je na sajtu modelske agencije jedina greška koja se ne oprašta.

Scena postoji samo na naslovnoj. Unutrašnje strane je ne uvoze, pa se ni deo koda sa 3D bibliotekom na njima ne preuzima — bord i profili su čist sadržaj. Na naslovnoj se scena učitava tek u pregledaču, posle glavnog sadržaja, i nikada ne blokira prikaz teksta.

Ko je u sistemu isključio animacije, dobija statičnu sliku: prsten stoji, kamera se ne pomera, a scena se prestaje iscrtavati u petlji. Rezolucija iscrtavanja je ograničena odozgo, pa telefoni sa gustim ekranom ne moraju da crtaju više piksela nego što ima smisla.

Profil je podeljen na dve kolone: galerija fotografija sa jedne strane, podaci sa druge. Podaci idu kao uredan spisak — visina, grudi, struk, bokovi ili odelo, obuća, kosa, oči — iznad njih oznaka borda, ispod njih dva poteza: Booking upit koji vodi pravo na formu i link ka Instagram nalogu agencije.

Ispod svakog profila stoji četvoro lica iz istog borda i link ka celom bordu. To je jedina navigacija koja na ovakvom sajtu stvarno radi: čovek koji je otvorio jedan profil skoro nikada ne traži baš to lice, nego lice tog tipa.

Svaka strana modela ima sopstveni naslov, opis i kanonsku adresu, i nosi strukturirane podatke o osobi i putanju do borda kroz koji se do nje stiglo. Kada se link zalepi u poruku ili mejl, izlazi ime, grad i glavna fotografija — a ne golo ime domena.

Kontakt strana ima dva odvojena dela. Levo je prijava za nova lica: ime, godine, visina, grad, Instagram, mejl, poruka i polje za fotografije u koje se slike prevlače mišem ili biraju dodirom. Traži se dve do četiri fotografije bez šminke, na prirodnom svetlu, i to piše iznad forme — jer je to jedini format koji skautu stvarno koristi.

Desno su adrese za booking i za skauting, grad i Instagram nalog. Ispod njih stoji upozorenje koje na sajtu modelske agencije vredi koliko i sve ostalo: skauting je uvek besplatan, agencija nikada ne traži uplatu za upis u bord i ne javlja se preko nezvaničnih naloga. Lažni skauti na društvenim mrežama su realan problem ove branše i jedina odbrana koju sajt može da pruži jeste da jasno kaže kako prava komunikacija izgleda.

Otvoreno o ovoj izvedbi: u njoj forma radi samo u pregledaču — proveri polja, prikaže potvrdu i tu stane. Slanje mejla i prijem fotografija su serverski posao koji se veže pri prelasku na pravi domen, jer se tamo forma spaja na isti PHP sloj koji služi i slike iz baze. To je namerna granica ovog prikaza, a ne propust koji čeka da bude primećen. Adresa za kontakt i prijavu stoji na sajtu i vodi na prave adrese agencije.

Sve što SEO traži je već ugrađeno. Svaka strana ima svoj naslov, opis i kanonsku adresu; naslovna nosi podatke o organizaciji i sajtu; bordovi nose listu modela kao kolekciju; profili nose podatke o osobi i putanju kroz sajt; editorijali nose galeriju. Mapa sajta se generiše u izgradnji i sadrži sve strane, uključujući svaki profil.

Uz to ide jedan namerni potez koji izgleda kao greška dok se ne objasni: sajt je zatvoren za indeksiranje. Na našem poddomenu ne treba da bude u pretrazi — u suprotnom bi se pojavljivao kao još jedan rezultat za ime agencije, mešao se sa njenim pravim sajtom i cepao signale na dve adrese. To je jedan red u podešavanjima koji se skida na dan prelaska na pravi domen, i tada sve gore navedeno počne da radi za agenciju umesto da stoji.

Šta bi agencija dobila. Sajt koji se otvara odmah jer je sve unapred sklopljeno; profil za svakog modela sa adresom koja se šalje naručiocu; bord koji se filtrira i pretražuje umesto da se skroluje do dna; jedno mesto u kodu na koje se kači njena baza, tako da dodavanje modela ne znači zvati nas; i prvi ekran koji izgleda kao agencija koja radi sa modnim kućama, a ne kao spisak.

Sve to stoji živo i može se otvoriti na telefonu i na računaru pre nego što se donese ijedna odluka. To je i bila svrha — da se o predlogu ne priča, nego da se on klikne.