Prva Lekcija — sajt za pripremu mature sa nalozima i online naplatom

Prva Lekcija je zagrebačka priprema za državnu maturu. Nudi tri stvari koje se međusobno razlikuju više nego što se na prvi pogled čini: gotove eseje u PDF-u, online predavanja koja se snimaju i ostaju dostupna polaznicima, i instrukcije — individualne ili u manjoj grupi, uživo i online.

Sajt je na hrvatskom i pisan je za hrvatske maturante. To nije kozmetička stavka. Hrvatska državna matura ima svoje kriterije bodovanja eseja, svoju lektiru i svoj raspored, pa je ceo rečnik na sajtu vezan za taj sistem. Dokument je označen kao hr-HR, u strukturiranim podacima područje delovanja je Hrvatska, kontakt je zagrebački, a i traka za kolačiće govori hrvatski — što zvuči kao sitnica dok ne vidite koliko sajtova iz regiona posetiocu na lokalnoj strani servira englesku traku.

Eseji su glavni proizvod. Pisani su prema službenim kriterijima bodovanja, sa objašnjenjem kako se koji deo boduje. Na strani Eseji za maturu stoji i besplatan primer — analiza Gospode Glembajevih — koji se preuzima odmah, bez ostavljanja podataka, da učenik pre kupovine vidi šta tačno dobija.

Naslovna ima i blok sa brojkama o dosadašnjem radu — to su tvrdnje klijenta o sopstvenom poslu, ne naše merenje.

Eseji, predavanja i instrukcije izgledaju kao tri stavke istog menija, a prodaju se na tri različita načina. Strana eseja prodaje fajl. Strana predavanja prodaje termin i snimak. Strana instrukcija prodaje dogovor. Zato nijedna od njih nije ista šablonska strana sa promenjenim tekstom.

Eseji počinju besplatnim primerom, pa tek onda idu na komplet. Redosled je namerno takav: učenik prvo vidi kvalitet, pa mu se onda nudi kupovina. Ispod dugmeta stoji jasna rečenica da se za kupovinu prvo treba prijaviti — jer bez naloga nema gde da se isporuči ono što se plati.

Online predavanja podeljena su po predmetima, sa ispisanim sadržajem svakog predavanja: na koje delove gradiva se fokusirati, šta donosi najviše bodova, kako izbeći česte greške, kako ubrzati rešavanje zadataka. Naglasak je na ispitnoj logici, a ne na ponavljanju gradiva, i to je rečeno otvoreno na strani. Predavanja se snimaju i ostaju dostupna posle termina, uz sažete materijale.

Instrukcije nude izbor između individualnog rada i rada u manjoj grupi, sa kratkim opisom šta se za koji dobija. Tu se ne kupuje online — tu se zakazuje termin, pa zato ta strana vodi na kontakt, a ne u korpu.

Svaka od tri strane ima svoj naslov, svoj opis i svoj kanonik. Komercijalne strane su ranije nosile naslove od dvadesetak znakova, iako je u rezultatu pretrage raspoloživo skoro tri puta toliko prostora — prepisani su tako da već u rezultatu kažu o čemu je reč i za koji ispit.

Naplata ide preko Stripe stranice plaćanja. Kupac sa sajta odlazi na Stripe, tamo unosi podatke o kartici i vraća se nazad. Na našem serveru ne postoji nijedan broj kartice, nijedno polje koje ga prima, nijedan zapis o njemu — i to je namerno, jer je najjeftiniji način da se čuvaju tuđi podaci o kartici taj da se nikada ne dodirnu.

Redosled je važan i izveden je ovako. Sa sajta se šalje samo oznaka proizvoda. Cenu server uzima iz svoje baze; iznos poslat iz brauzera se ne gleda. Pre nego što se uopšte pozove Stripe, u bazu se upisuje red u stanju pending, da bi njegov broj mogao da uđe u podatke sesije plaćanja. Tek onda se otvara stranica plaćanja.

Isporuku radi jedno jedino mesto u kodu. Ono prevodi kupovinu iz pending u completed uslovnim upisom: ako je red već pomerio neko drugi, drugi poziv ne uradi ništa i ne pošalje drugi mejl. To je bitno zato što potvrdu o plaćanju sajt dobija sa dve strane — od povratne strane na koju se kupac vraća i od obaveštenja koje Stripe šalje direktno na server. Obe putanje zovu isti kod, a samo jedna od njih stvarno pomeri red.

Povratna strana ne veruje adresi na koju je kupac vraćen. Da bi zaključila da je plaćeno, ona ponovo pita Stripe za tu sesiju i gleda njegov odgovor, ne parametre iz linka. Obaveštenje koje stiže na server autentikuje se potpisom — bez ispravnog potpisa zahtev ne dodiruje bazu. Provereno je i suprotno: star potpis, izmenjen sadržaj i potpis sa pogrešnim ključem svi padaju.

Za kupca je posledica jednostavna. Dok plaćanje nije potvrđeno, sadržaj se ne isporučuje i ne pojavljuje se na nalogu. Kada jeste, pojavi se sam. Ako je isti komplet već kupljen, sajt ne otvara novu naplatu nego to kaže.

Kontakt-forma na naslovnoj imala je dugme, polja i poruku o uspešnom slanju. Nije imala backend. Skripta iza nje odbrojala bi nešto vremena i ispisala potvrdu — bez ijednog zahteva ka serveru. Svaki upit poslat preko sajta bio je izgubljen u trenutku slanja, a posetilac je pri tome video da je poruka uspešno poslata.

Napisan je pravi prijemnik. Validacija se radi na serveru i vraća poruke na hrvatskom. Forma nosi skriveno polje kao zamku za automate — ako je popunjeno, poruka se odbacuje bez traga. Postoji ograničenje broja poruka po IP adresi u jedinici vremena, jer je kontakt-forma najlakša meta za masovno slanje. Svaka ispravna poruka se prvo upisuje u bazu, pa se tek onda pokušava mejl.

Taj redosled je ceo trik. Mejl je stvar koja može da otkaže iz deset razloga koji ne zavise od sajta — pun sandučić, greška u adresi, filter na drugoj strani. Ako se poruka upiše u bazu pre slanja, otkazan mejl znači samo da obaveštenje nije stiglo, a ne da je upit nestao. Sve poruke se vide u admin panelu, sa oznakom pročitano i mogućnošću brisanja.

Isti prolaz je zatvorio i mrtve linkove. Nekoliko dugmadi na sajtu vodilo je na sidro koje nikada nije postojalo, pa je klik ostavljao posetioca na istom mestu, bez ikakve reakcije — a to su bila upravo dugmad tipa Rezerviraj mjesto i Kupi eseje, dakle ona koja nose ceo posao. Sada vode na kontakt sekciju, odnosno na kupovinu.

Pomeranje sadržaja pri učitavanju je nula na svim stranama — ništa ne skače pod prstom dok se strana slaže. Naslovna na telefonu meri 94 za performanse u Google merenju, sa najvećim elementom prikazanim za oko 2,6 sekunde.

Pristupačnost je dovedena do 100 na merenim stranama, i to ne kozmetički. Sajt donedavno nije imao main element ni na jednoj strani, a preskočni link na vrhu — onaj koji čitači ekrana koriste da preskoče navigaciju — ciljao je sidro koje postoji samo na naslovnoj, pa je na tri od četiri glavne strane vodio u prazno. Oboje je popravljeno. Uz to su polja kontakt-forme povezana sa svojim natpisima, a naslovi po stranama poređani u ispravnu hijerarhiju, tako da sve strane prolaze W3C proveru bez ijedne greške.

Ono što je ostalo otvoreno, ostalo je otvoreno svesno. Tailwind se učitava sa mreže i sklapa u brauzeru, što je jedina preostala stavka koja blokira prikaz i najviše košta na podstranama. Popravka je lokalni build, ali on nosi rizik po vizuelni sloj sajta koji je već objavljen i prodaje — pa je odložen za trenutak kada može da se odradi sa punom proverom na svim uređajima, umesto na brzinu. Kada u izveštaju stoji jedan broj koji nije najbolji mogući, iza njega obično stoji ovakva odluka, a ne previd.

Sertifikat je pod automatskom obnovom, sa dnevnom proverom roka. Sajt je na spisku za prinudni HTTPS na nivou pregledača, a zaglavlja bezbednosti su postavljena u punom setu.

Panel je odvojen od sajta i radi ono što se stvarno radi svakog dana: korisnici, proizvodi sa cenom i sadržajem, kupovine sa statusima, poruke sa kontakt-forme i podešavanja. Kroz podešavanja se menja adresa na koju stižu obaveštenja o upitima, link za live predavanje i identifikator analitike — bez diranja koda i bez mene.

Panel je i mesto gde se dodaje sadržaj koji se prodaje. Proizvod bez sadržaja može da se napravi, ali onda kupac plati i nema šta da preuzme — pa je popunjavanje sadržaja prvi korak posle svake nove stavke u katalogu, a ne nešto što se ostavlja za kasnije.

Svaka radnja u panelu koja menja stanje upisuje se u zaseban dnevnik na serveru: ko, šta i kada. Administrator ne može sebe da obriše ni da sebi skine ovlašćenja, jer je to najlakši način da sajt ostane bez ijednog administratora.

Praktično, dan izgleda ovako. Učenik nađe sajt, preuzme besplatan primer eseja, napravi nalog i plati komplet karticom. Sadržaj mu se pojavi na nalogu čim Stripe potvrdi uplatu, bez ijednog koraka sa druge strane. Ako umesto toga hoće instrukcije, popuni kontakt-formu — poruka sleti u bazu i u panel, i vidi se i onda kada obaveštenje na mejl iz bilo kog razloga ne stigne.

Klijent na kraju ima sajt koji je njegov. Kod i baza stoje na serveru, mogu se prekopirati i preseliti; nema mesečne pretplate platformi ni provizije po prodaji osim onoga što uzima obrađivač kartica. Sajt je živ, naplata je aktivna, a izmene se rade na živom sajtu, sa rezervnom kopijom pre svake.