AutoSet Niš — sajt za autostakla sa osam strana za lokalnu pretragu

Zadatak nije bio „napravi prezentaciju firme". Sajt je morao da uradi četiri konkretne stvari:

• Da se nađe na lokalnoj pretrazi. Ne po reči autostakla, gde se takmiči cela Srbija, nego po upitima koji u sebi nose i uslugu i grad.
• Da telefon bude na dohvat prsta. Čovek sa pukotinom preko pola vetrobrana ne popunjava formu — on zove. Broj mora da bude vidljiv na svakom ekranu i klikabilan na telefonu.
• Da poruka sa forme stvarno stigne. Poruka koja nestane u prolazu je izgubljen posao, a forma bez zaštite se za mesec dana pretvori u kantu za smeće.
• Da se otvara brzo na mobilnom internetu. Najveći deo poseta dolazi sa telefona, često sa puta i sa vezom kakva se zatekne.

Peta stavka je stigla mnogo kasnije i nema veze sa javnim sajtom: lager stakala od preko sedamsto stavki živeo je u knjigovodstvenom programu, a u radnji je trebalo da bude na ekranu, pretraživ, dok kupac stoji za pultom. O tome je posebna sekcija pri dnu.

Ovo je deo koji je AutoSetu najviše vredeo. Jedna strana usluge na kojoj se pomene sve ne rangira ni za šta, jer nema o čemu da bude najbolja. Zato su napravljene četiri odvojene strane, svaka za jedan upit koji čovek stvarno ukuca:

• Zamena vetrobrana Niš — postupak u tri koraka od ponude do kontrole zaptivanja, spisak marki za koje se vetrobrani nabavljaju, i pitanja koja se najčešće postavljaju: koliko traje, koliko se čeka pre vožnje, kako ide preko osiguranja.
• Reparacija vetrobrana Niš — dve liste jedna pored druge, šta se može popraviti i šta traži zamenu, pa tabela koja poredi reparaciju i zamenu po ceni, po vremenu i po tome kada je vozilo spremno za vožnju, pa tri koraka postupka sa smolom i UV lampom.
• Auto stakla Niš — ponuda po tipu stakla i po marki vozila, sa razlikom između originalnog i zamenskog stakla objašnjenom rečima koje kupac razume.
• Bočna stakla Niš — prednja i zadnja bočna, fiksna trokutasta, stakla za stubove karoserije i za klizna vrata kombija.

Svaka od njih nosi svoja pitanja i odgovore, a u strukturisanim podacima opis usluge i mrvice. Najviše saobraćaja nose dve: zamena vetrobrana, jer je to najskuplji i najhitniji zahvat, i reparacija vetrobrana, jer većina ljudi ni ne zna da se mali krater može popraviti umesto da se menja celo staklo. Tabela poređenja na toj strani nije marketing — ona zapravo odgovara na pitanje sa kojim čovek dolazi.

Danas ima osam strana za usluge, uz ove četiri još zadnja stakla, stakla za kamione i kombije, izlazak na teren i zamena preko osiguranja. Sve su u mapi sajta, pravne strane nisu, jer nose oznaku da se ne indeksiraju, a domen je u Google Search Console-u verifikovan kao domenska svojina preko DNS zapisa, što je najjača verifikacija koja postoji. Sajt je uveden i u Bing Webmaster Tools sa istom mapom.

Baner za kolačiće nije nalepljen preko sajta nego dolazi iz zajedničkog uključivanja koje deli više mojih sajtova, pa se održava na jednom mestu. Za AutoSet je prebojen u njihovu paletu — svetloplava sa naglascima, isti font kao ostatak sajta.

Bitan je redosled, ne izgled. Google Consent Mode v2 postavlja podrazumevani odgovor na odbijeno pre nego što se učita bilo šta Google-ovo. Merenje se pali tek posle klika na prihvatanje. Baner nudi i Samo neophodni, izbor se pamti i poštuje pri sledećoj poseti, a analitika se ne pokreće dok pristanka nema.

Jedan detalj odatle pokazuje kako sitnice ulaze u kod. Prebojavanje banera je prvobitno stajalo kao stil upisan direktno u telo strane — radi u brauzeru, ali W3C provera na tome javlja grešku. Izvučeno je u zaseban fajl koji ne blokira prvi prikaz: ista boja, jedna greška manje.

Pun prolaz kroz W3C proveru na svih deset strana krenuo je sa dvadeset sedam grešaka i završio na nuli. Nisu bile dramatične — razmaci unutar telefonske veze, naslov četvrtog nivoa bez trećeg iznad sebe, pogrešno ugnežđen blok, pomenuti stil u telu strane. Nijedna od njih ne obara sajt. Sve zajedno su razlika između koda koji je neko pregledao i koda koji je neko samo pustio da radi.

Na nivou servera: prelazak na šifrovanu vezu je trajno preusmerenje, adresa sa www vodi na osnovnu uz očuvanu putanju, sertifikat se obnavlja sam. Zaglavlja koja brauzeru govore šta sme a šta ne — HSTS, zabrana ugnežđivanja u tuđi okvir, zabrana pogađanja tipa sadržaja, izolacija prozora — postavljena su i proverena. Skriveni fajlovi i rezervne kopije se ne serviraju. Ocena spoljne provere šifrovane veze je najviša.

U DNS zapisima domena stoji ograničenje koje izdavaocima sertifikata izričito kaže ko sme da izda sertifikat za ovaj domen, sa adresom za prijavu pokušaja. Pošta ima SPF, DKIM i DMARC, a politika je pomerena sa karantina na odbijanje — poruka koja se lažno predstavlja kao AutoSet ne završava u nepoželjnoj pošti nego se odbija na ulazu. To nije sitnica za firmu koja sa svog domena šalje ponude i prima upite.

Javni sajt je jedna stvar. U avgustu 2026. dodat je drugi deo koji sa njim nema veze: interni panel na sopstvenom poddomenu, iza prijave, u kojem stoji lager stakala od 713 stavki i kalendar zakazivanja. To je alat za pult u radnji, ne za posetioca.

Knjigovodstvo firme radi u poslovnom programu koji se koristi kroz brauzer, a baza je kod isporučioca. Pre nego što je išta pisano, provereno je da li se dva sistema mogu spojiti direktno. Odgovor je bio ne: javno dokumentovanog servisa za mašinsku razmenu nema, a sedamdesetak strana njihove pomoći ne pominje ništa takvo. Ono što postoji jeste izvoz lagera u tabelu. Znači, most je fajl.

Panel je zato dobio uvoz tabele u tri koraka: otpremanje, mapiranje kolona sa automatskim prepoznavanjem, pa pregled koji pre upisa kaže koliko stavki je novo a koliko izmenjeno. Pre svakog upisa se pravi kopija celog lagera, tako da se pogrešan uvoz može poništiti.

Teško je bilo u podacima, ne u kodu:

• Šifra nije jedinstvena. Ista šifra postoji dvaput, pod dva različita proizvođača. Ključ spajanja mora biti šifra zajedno sa proizvođačem — inače uvoz spoji dve različite stavke u jednu.
• Kad fajl nema kolonu proizvođača, proizvođač mora da ispadne iz ključa — i to sa obe strane, i iz fajla i iz baze. Ako ispadne samo sa jedne, svaka stavka izgleda kao nova i jedan jedini uvoz udvostruči ceo lager.
• 94 od 713 stavki nema naziv, samo šifru. Prva verzija uvoza ih je tiho preskakala, jer je naziv bio postavljen kao obavezan. Sada je red upotrebljiv ako ima naziv ili šifru.

Kontrola je usput našla i zatečen kvar koji je tiho gutao podatke: tabela je cene prikazivala zaokruženo, a prozor za izmenu je te zaokružene brojeve čitao nazad iz ćelija tabele i upisivao u bazu. Izmena bilo kog polja jedne stavke trajno je gubila decimale — 1234,75 postane 1235. Popravka je bila da izvorne vrednosti stoje uz red, a da izmena čita njih, ne ono što je nacrtano na ekranu.

Panel je zatim testiran pravim klikom miša, ne programskim, i ta razlika je otkrila dve stvari. Prva: podnožje prozora za uvoz se nije moglo doskrolovati — na maksimizovanom laptopu od 1366 piksela dugme Dalje je bilo 189 piksela ispod ivice ekrana, a ništa nije skrolovalo. Uvoz je bio neupotrebljiv na najčešćem laptopu u radnji, a programski poziv klika svejedno prolazi jer zaobilazi proveru vidljivosti; automatski test bi rekao da sve radi. Druga: lebdeća oznaka „Sinhronizovano" je gutala klik — vizuelno bezazlena, ali je primala klikove, pa dugmad Izmeni i Obriši ispod nje nisu reagovala, bez greške i bez traga. Razmak ispod tabele tu ne pomaže; jedini lek je da oznaka prestane da prima klik.

Bezbednosni pregled je najozbiljniji nalaz našao u samom uvozu. XLSX je zapravo arhiva, pa fajl od 1,84 megabajta može da se raspakuje u 529 megabajta u memoriji i obori radnika servera, a sa njim i ostale sajtove iz istog skupa. Ograničenje broja redova ne pomaže, jer se primenjuje tek nad već izgrađenim stablom — provera se sada radi pre čitanja, nad prijavljenom veličinom i nad odnosom sažimanja. Sve to pokrivaju testovi koje panel nosi sa sobom: 129 provera nad podacima i 43 preko mreže, uključujući i namerno napravljenu arhivu-bombu.