Hemax Pro Wash — prodavnica hemije za perionice i tepih servise

Hemax Pro Wash je distributer profesionalne hemije za pranje. Snabdeva samouslužne i klasične autoperionice, tepih servise i firme koje peru kamione. Sedište i magacin su u Leskovcu, a roba ide kurirskom službom u celoj Srbiji.

U ponudi su tri brenda — Golden Chimigal, Raysick i Cristal Finish: aktivne pene i šamponi za beskontaktno pranje, šamponi za mašinsko pranje tepiha, sredstva za plastiku i kožu, čistači felni, mirisi, mikrofiber pribor i roto četke. Isti proizvod obično dolazi u nekoliko pakovanja, od flašice za kućnu upotrebu do kanistera od 25 kilograma.

Kupac nije samo perionica. Deo asortimana ide hobistima i ljudima koji jednom mesečno operu svoj auto, pa je katalog morao da progovori sa oba: profesionalcu koji zna šifru proizvoda i računa cenu po kilogramu, i čoveku koji prvi put kupuje aktivnu penu i ne zna razliku između pretpranja i šampona.

Na sajtu klijent navodi da je na KupujemProdajem prodavac od 2017. godine, sa 354 pozitivne i nijednom negativnom ocenom. To je bio i najjači adut koji je do tada stajao svuda osim na sopstvenom sajtu.

Katalog danas ima pedeset proizvoda raspoređenih u šest programa: samouslužne perionice, klasične perionice, tepih servis, dubinska pranja, pranje kamiona i hobi varijanta. Ispod toga idu podnivoi — eksterijer, enterijer, mirisi, oprema i pribor — a unutar njih grupe kao što su čistači felni ili sredstva za kožu.

Veza proizvoda i kategorije je namerno više prema više. Proizvod ima jednu primarnu kategoriju i koliko god dodatnih treba, pa se isti skidač fleka pojavljuje i u Tepih servisu, i u dubinskim pranjima, i u hobi polici — bez dupliranja zapisa. Kategorija koja ima decu prikazuje podkategorije, kategorija bez dece prikazuje proizvode, i vadi ih iz celog podstabla ispod sebe, ne samo one direktno svoje.

Redosled je bio posebna priča. Vlasnik ima svoj redosled kataloga i drugačiji redosled unutar pojedinačne kategorije — u tepih servisu prvo idu šamponi za mašinsko pranje, u beskontaktnom pranju prvo pene. Zato postoje dva redosleda, globalni i po kategoriji, i oba se u panelu prevlače mišem. Sortiranje koje kupac vidi na sajtu (preporučeno, cena, naziv, najnovije) polazi od tog ručnog redosleda.

Poručuje se bez registracije. Kupac popuni podatke, izabere plaćanje pouzećem ili uplatom na račun i pošalje porudžbinu — u jednom koraku, bez naloga i bez kartice na sajtu.

Cena se računa na serveru. Ono što stigne iz brauzera se ne gleda: iznos, dostava i prag za besplatnu dostavu ponovo se izvode iz baze pre nego što se porudžbina upiše. U korpi stoji traka koja pokazuje koliko fali do besplatne dostave, jer je to pitanje koje kupac ionako postavlja.

Kada porudžbina prođe, kupac dobija potvrdu na mejl, a vlasnik obaveštenje sa svim stavkama. Iz panela se za svaku porudžbinu štampa A4 račun: logo, podaci izdavaoca, tekući račun, stavke sa šiframa iz kase, ukupan iznos i iznos ispisan slovima. Broj računa se dodeljuje pri prvom otvaranju i posle se ne menja.

Šifre iz kase su bile zadatak za sebe. Klijent ih je poslao kao fotografiju liste sa šezdesetak stavki; upisane su i po proizvodu i po pakovanju, zamrzavaju se u porudžbini u trenutku kupovine i izlaze na račun. Tri šifre sa te liste nisu imale svoj proizvod na sajtu — to je prijavljeno klijentu umesto da se pogađa čemu pripadaju.

Klijent je fotografije proizvoda slao mejlom, u punoj rezoluciji, uz izričit zahtev da se ne obrađuju. Zahtev je razuman — to su njegove fotke i on zna kako želi da mu roba izgleda. Problem je bio što je katalog vukao oko 39 MB slika da bi ih prikazao u karticama širokim 260 piksela.

Rešenje ne dira originale. Pored svake fotke stoje manje WebP verzije od 320, 640 i 960 piksela, a stranica ih nudi kroz <picture> i srcset, tako da brauzer sam bira po širini ekrana i gustini piksela. Original ostaje kao rezerva za sve što nema svoj derivat. Praktično: fotografija od 829 KB se u kartici učitava kao fajl od 9 KB, a pozadinska slika naslovne je sa 1,2 MB spuštena na 62 KB.

Na stranici proizvoda je zadržana lupa: prelaz mišem uveličava deo slike, a klik otvara punu verziju sa zumiranjem i prevlačenjem. Za to postoji posebna, veća kopija slike — jedina koja se namerno ne smanjuje.

Prodavnica je prvo živela na našem poddomenu, dok klijent nije registrovao svoj domen. Selidba na hemaxprowash.com urađena je kao jedan skok: stare adrese trajno preusmeravaju na nove uz očuvanu putanju, kanonske adrese i sitemap prebačeni su na novi domen, a domen je dodat i potvrđen u Google Search Console-u preko DNS zapisa. Namerno nije korišćena Google-ova opcija za promenu adrese, jer bi ona pomerila ceo naš domen sa kog je poddomen bio — trajno preusmerenje i nova stavka u Search Console-u odrade posao bez te štete.

Sadržajni deo su četiri stranice po vrsti posla, van kataloga: hemija za perionice, za samouslužne perionice, za tepih servise i za pranje kamiona. Svaka ima svoj tekst, probleme koje rešava, izbor proizvoda iz baze i svoja pitanja i odgovore. To su stranice koje hvataju pretragu po poslu, dok kategorije hvataju pretragu po proizvodu.

Strukturirani podaci su povezani u jedan graf: firma sa adresom, radnim vremenom i koordinatama, sajt sa pretragom, prodavnica, pitanja i odgovori, mrvice na svim stranama i podaci o proizvodu sa rokom isporuke i pravom na povraćaj. Kod proizvoda sa više pakovanja ide raspon cena, a kod onih bez cene se cena jednostavno izostavlja umesto da se izmisli. Sitemap nosi oko osamdeset adresa, a robots.txt namerno pušta i pretraživače veštačke inteligencije.

Dve stvari vredi zapisati jer su bile prave greške, ne kozmetika.

Prva: porudžbine jedno vreme uopšte nisu prolazile. Upis u bazu odbijao se zbog veze ka tabeli koja je obrisana zajedno sa B2B sistemom — baza je odbijala svaki upis porudžbine, tiho, sa greškom na samom kraju procesa. Nijedna porudžbina nije mogla da prođe dok tabela nije vraćena. Prva prava porudžbina stigla je istog dana po popravci.

Druga: kupac je u svoju adresu ukucao gamil.com umesto gmail.com, potvrda porudžbine se odbila, a odbijeni mejl je pao u sanduče vlasnika kao „nedostavljeno". Od tada je pošiljalac razdvojen — automatske poruke idu sa adrese koja ne prima odgovore i tamo se skupljaju odbijeni mejlovi, dok odgovor kupca i dalje stiže na radnu adresu. Vlasnikovo sanduče je ostalo čisto.

Ono što danas ima: prodavnicu koja je njegova, sa kodom i bazom na serveru koji se prekopiraju i presele. Bez mesečne pretplate platformi, bez provizije po prodaji, bez dodataka koji se raspadnu na sledećem ažuriranju. Cene i pakovanja menja sam, porudžbina stiže i na mejl i u panel, račun se štampa sa istog mesta, a kupci ga nalaze preko kontakt strane i telefona koji stoji na svakoj stranici.